Начела Пермакултуре

nacela

НАЧЕЛО 1: ПОСМАТРАЈ И УЧЕСТВУЈ

Добар дизајн зависи од слободног и складног односа између природе и људи, у којем пажљиво посматрање и промишљено учествовање пружа дизајнерску инспирацију, репертоар и узорке. То није нешто што је израсло из изолације, већ кроз континуисану и међусобну интеракцију са субјектом. Пермакултура користи ове услове да свесно и непрекидно развија системе о коришћењу земље и самог живота, како би одржала људе кроз доба енергетског пада.

НАЧЕЛО 2: САКУПИ И ЦУВАЈ ЕНЕРГИЈУ (Жањи/скупљај док је обиље)

Живимо у свету још невиђеног богатства које је последица искоришћавања огромних залиха фосилних горива које је земља стварала током милијарди година. Искористили смо нешто од овог богатства да би повећали жетву Земљиних обновљивих ресурса до једног неодрживог степена. Један од најнеповољнијих утицаја тог претераног искоришћавања показаће се као опадање доступних фосилних горива. Речено финансијским речником, живимо несмотрено трошећи глобални капитал, што би у свакодневном животу банкротирало сваки бизнис. Пословица „Гвожђе се кује док је вруће” подсећа нас да имамо ограничено време да сакупимо и сачувамо енергију пре него што се сезонско или епизодично обиље истроши.

НАЧЕЛО 3: ОСТВАРИ ПРИНОС (осигурај услове да остварујеш вредне резултате)

Претходно начело је усмерило нашу пажњу на потребу коришћења постојећег богатства у смеру дугорочних инвестиција у природном капиталу. Али нема смисла настојати да посадимо шуму за наше унуке ако ми данас немамо шта да једемо. Ово начело нас подсећа да бисмо требали да дизајнирамо било који систем који би осигурао ослањање на сами себе на сваком нивоу (укључујући и на личном нивоу), ефективно користећи сакупљену и сачувану енергију да би одржали систем и сакупили још енергије. Шире речено, флексибилност и креативност у проналажењу начина да се дође до приноса биће кључне у транзицији од пораста ка смањивању. Принос, профит или зарада делују као награда која охрабрује, задржава и/или репликује систем који је донео принос. На тај начин се шире успешни системи. Системским језиком, ове награде се називају „циклус повратне спреге” које појачавају почетни процес или сигнал. Ако озбиљно схватамо важност одрживих дизајнерских решења, онда морамо стремити наградама које подстичу успех, пораст и реплику тих решења.

НАЧЕЛО 4: ПРИМЕЊУЈ САМОРЕГУЛАЦИЈУ И ПРИХВАТИ ПОВРАТНУ СПРЕГУ (ИНФОРМАЦИЈУ) (буди спреман да промениш дисфункционално понашање)

Ово начело се бави саморегулацијским аспектима пермакултурног дизајна којима се ограничава неприкладан раст или понашање. Са бољим разумевањем како у природи функционише повратна спрега, можемо дизајнирати системе који су у већој мери саморегулаторни и тако смањити количину корекција и учесталост интервенција у управљању. Хипотеза „Гаиа” о земљи као саморегулирајућем систему, аналогно живом организму, чини читаву планету прикладним примером овог начела. Научни докази о невероватној хомеостази Земље кроз стотине милиона година откривају нам Земљу као архетипски саморегулирајући систем који је стимулирао еволуцију и који негује континуитет својих животних облика и подсистема.

НАЧЕЛО 5: КОРИСТИ И ЦЕНИ ОБНОВЉИВЕ ИЗВОРЕ ЕНЕРГИЈЕ И УСЛУГЕ  (смањи зависност од ретких ресурса)

Обновљиви ресурси су они који се обнављају или замењују природним процесима у разумним временским периодима, без потребе за већим необновљивим улагањима. Економски гледано, обновљиви ресурси требали би да се посматрају као извори прихода, а необновљиви извори као капитал. Трошење капитала у свакодневном животу је неодрживо, како год гледали на то. Пермакултурни дизајн би требао да тежи томе да што боље искористи обновљиве природне ресурсе за остварење и очување приноса чак и ако је потребно уложити нешто од необновљивих ресурса да би се систем поставио на ноге.

НАЧЕЛО 6: НЕ ПРОИЗВОДИ ОТПАД

Ово начело уједињује традиционалне вредности штедљивости и бриге за материјална добра, савремену забринутост због загађења и једну радикалну тачку гледишта која у отпаду види ресурс. Глиста је прикладан симбол овог начела јер живи хранећи се отпадом биљака и претвара га у хумус који затим оплемењује тло, што је за добробит саме глисте, за микроорганизме и за биљке. Тако је глиста, као и сва жива бића, део мреже у којој је производ једног сировина другоме.

НАЧЕЛО 7: ДИЗАЈНИРАЈ ИДУћИ ОД УЗОРКА КА ДЕТАЉИМА
(посматрај друштвене и природне узорке и примени их на дизајн)

Првих шест начела разматрају системе посматрањем елемената, организама и појединаца одоздо. Код следећих шест начела више се наглашава перспектива одозго – узорака и односа који настају самоорганизацијом и ко-еволуцијом система. Сличност узорака који се могу уочити у природи и друштву нам омогућавају не само да разумемо шта посматрамо, већ и да користимо узорке из једног контекста при дизајнирању другог. Препознавање узорака је последица примене Начела 1: Посматрај и учествуј и битан је корак који претходи процесу дизајнирања.

НАЧЕЛО 8: УКЛОПИ И ИНТЕГРИШИ
(искористи знање како ствари функционишу заједно)

На сваком нивоу природног система, од унутрашњег функционисања организама до читавих екосистема, уочићемо да су везе између елемената једнако важне као и сами елементи. Зато је сврха функционалног и саморегулирајућег дизајна да размести елементе на такав начин да сваки од њих служи потребама других елемената и прихвата њихове производе.

НАЧЕЛО 9: КОРИСТИ МАЛА И СПОРА РЕШЕЊА
(локални ресурси, реаговање на локалном нивоу и пројекат оне величине који је изводљив да се уради)

Системи треба да буду тако дизајнирани да могу да функционишу на најмањем нивоу који је практичан и енергетски ефикасан за ту функцију. Људска мера и капацитет требали би да буду показатељ хуманог, демократског и одрживог друштва. За боље разумевање овог начела заслужан је пионирски рад Е.Ф.Шумахера. Кад год радимо нешто самоодрживо – узгајамо храну, поправљамо покварени апарат, чувамо здравље, примењујемо ово начело на врло снажан и ефективан начин. Кад купујемо од малог локалног произвођача или чинимо нешто за своју локалну заједницу и заштиту околине, тада такође примењујемо ово начело. Иако је у бројним развојним пројектима демонстрирано да коришћење посредне и прикладне технологије може да буде успешно за задовољење локалних потреба, због доступности јевтине енергије и даље се потпомажу велики системи, што је случај у последњих неколико деценија. Када дође до краја јевтиној енергији, нагласак ће се померити ка мањим системима, док ће релативне разлике између различитих функција остати исте.

                   НАЧЕЛО 10: КОРИСТИ И ЦЕНИ РАЗНОЛИКОСТ (разноликост води ка већој отпорности)

Колибри има дуги кљун и способност лебдења – савршено је прилагођен да пије нектар из дугог, уског цвећа. Ова невероватна еволуционарна прилагођеност симболизује специјализацију облика и функције у природи. Велика разноврсност облика, функција и интеракција у природи и људској врсти узрок су комплексности развијених система. Улога и вредност разноврсности у природи, култури и пермакултури је и сама комплексна, динамична и понекад противречна. На разноврсност треба да се гледа као на резултат равнотеже и напетости у природи између богатства врста и могућности с једне стране и продуктивности и моћи с друге.

                    НАЧЕЛО 11: КОРИСТИ И ЦЕНИ ИВИЦЕ / РУБНА ПОДРУЧЈА  (важне ствари се дешавају на раскршћима)

Ово начело се заснива на премиси да, не само да треба препознати и неговати важност и допринос рубова односно ивица, маргиналних и невидљивих аспекта било ког система, него и да се развојем ових аспекта може повећати продуктивност и стабилност система. Тако на пример повећавањем руба између поља и баре може да се повећа продуктивност оба система. Баштованство између дрвореда и садња редова дрвећа у пољима као заштита од ветра и ерозије, системи су у којима је повећање рубног подручја између поља и шуме повећало продуктивност. Изрека „Не мисли да си на добром путу само зато што је стаза добро утабана” подсећа нас да оно што је уобичајено, очигледно и популарно није увек и најважније и најутицајније.

НАЧЕЛО 12: ИСКОРИСТИ ПРОМЕНЕ И РЕАГУЈ НА ЊИХ НА КРЕАТИВАН НАЧИН    (замисли могућности и интервениши на ефективан начин)

Ово начело иде у два смера: један се односи на дизајнирање тако што ће се искористити промене на промишљен и кооперативан начин, а други је креативно реаговање или прилагођавање променама великих система које су изван наше контроле и утицаја. Убрзавање еколошке сукцесије у култивисаним системима је најчесћи пример овог начела у пермакултурној литератури и пракси и илуструје његов први смер. На пример, коришћење брзо растућег дрвећа које фиксира азот за побољшање квалитета земљишта, за заклон и хлад које оно пружа спорије растућем дрвећу које обезбеђује храну, одражава еколошку сукцесију од почетка до врхунца. Како ово усевско дрвеће сазрева, прогресивно уклањање дела или свог дрвећа које фиксира азот за сточну храну или гориво, показује успешну сукцесију. Семе у земљи које има способност обнове након природне катастрофе или промене намене земљишта (нпр. у фази узгоја једногодишњих биљака), јамац је обнове система у будућности.

Advertisements